Koliko iznosi minimalac 2026. i zašto varira po mesecu

Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara 2026. računa se po neto ceni rada od 371 dinar po satu. Zato „minimalac“ nije isti svakog meseca — zavisi od broja radnih sati, pa je za mesec sa 160 sati neto oko 59.360, a za mesec sa 176 sati oko 65.296 dinara. Iza tog broja kriju se detalji na kojima se najviše greši: šta ulazi u minimalac, a šta se plaća povrh njega, i šta ako poslodavac isplaćuje manje. Objašnjavamo kako se minimalac računa, koliko je neto, koji dodaci ne ulaze i koja su vaša prava.

1. Koliko iznosi minimalac 2026.

Od 1. januara 2026. minimalna cena rada iznosi 371 dinar neto po radnom satu. To je osnovni podatak iz kog se izvodi mesečni iznos minimalne zarade.

Minimalna zarada je najniži iznos koji poslodavac sme da isplati zaposlenom za pun mesec rada sa punim radnim vremenom. Ispod tog iznosa (za odgovarajući broj sati) ne sme se ići, bez obzira na vrstu posla.

2. Zašto minimalac nije isti svakog meseca

Za razliku od fiksne mesečne plate, minimalac se računa po satu, pa mesečni iznos zavisi od broja radnih sati u konkretnom mesecu. Meseci nemaju isti broj radnih dana, pa se i minimalac razlikuje:

3. Neto, porez i doprinosi

Iznos od 371 dinar po satu je neto — ono što zaposleni dobija „na ruke“. Na zaradu se plaćaju i porez i doprinosi, pa je ukupan trošak poslodavca (bruto) viši.

Kod obračuna se primenjuje neoporezivi iznos: deo zarade oslobođen je poreza na zaradu. Za 2026. neoporezivi mesečni iznos je 34.221 dinar, a porez na zaradu iznosi 10% na oporezivi deo. Zbog toga efektivno poresko opterećenje minimalca nije isto kao kod viših zarada.

4. Šta ne ulazi u minimalac

Ovde se najviše greši. Uvećanja zarade se obračunavaju povrh minimalca, a ne ubrajaju se u njega. Po pravilu, u minimalnu zaradu ne ulaze uvećanja za:

• rad noću;
• prekovremeni rad;
• rad na dan praznika;
• minuli rad (po godinama staža);
• druga uvećanja predviđena zakonom ili ugovorom.

Logika je jasna: dodaci za noćni rad, prekovremeni sate ili rad na praznik plaćaju se zato što je takav rad teži ili nepovoljniji za zaposlenog. Kada bi se njima „popunjavao“ minimalac, zaposleni bi za otežani rad dobijao istu osnovnu zaradu kao za redovan — čime bi dodatak izgubio smisao. Isto važi i za minuli rad: uvećanje po osnovu godina staža je posebno pravo i ne sme se „utopiti“ u minimalac. Zato se osnovna zarada i dodaci uvek posmatraju odvojeno, a upravo se na toj razlici u praksi vodi najviše sporova oko zarade.

5. Topli obrok i regres

Poseban je status toplog obroka i regresa za godišnji odmor. To su davanja koja, po pravilu, čine deo zarade, ali se u praksi često prikazuju odvojeno na obračunu.

Bitno je da osnovna zarada za odrađene sate dostigne minimalac; topli obrok i regres su dodatna prava zaposlenog i uređuju se zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Zaposleni treba da proveri da li su mu ta davanja uopšte obračunata i isplaćena.

6. Ugovor sa nižim iznosom

Čest slučaj: u ugovoru o radu piše niži, stariji iznos (na primer, minimalac iz ranije godine). Da li onda taj iznos važi?

7. Do kada može minimalac

Minimalna zarada je privremeno rešenje po logici zakona — ugovara se na određeni period (najduže do godinu dana), a produžava se sporazumom. Poslodavac je uvodi kada za to postoje razlozi, ali ne može zaposlenog trajno i bezuslovno držati na minimalcu mimo pravila.

Zaposleni ima pravo da zna po kom osnovu prima minimalac i za koji period. Ako se minimalac isplaćuje mimo uslova, to je pitanje koje se može pokrenuti kod poslodavca, inspekcije rada ili suda.

8. Ako poslodavac plaća manje

Ako vam poslodavac isplaćuje manje od minimalca (ili „krije“ manjak kroz dodatke), imate pravo na razliku. Koraci:

• Proverite obračun — uporedite osnovnu zaradu za odrađene sate sa minimalnom cenom rada, odvojeno od dodataka;
• pisano tražite ispravku i isplatu razlike;
• obratite se inspekciji rada ako poslodavac ne postupi;
• potražujte razliku sudskim putem — potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju, pa ne čekajte predugo.

U svim ovim koracima pomoć advokata za radno pravo povećava izglede da brzo i u celosti naplatite ono što vam pripada.

9. Primer iz prakse

Ilustrativna situacija. Zaposleni u trgovini radi pun fond sati, a na obračunu vidi da mu je „osnovna“ zarada ispod minimalca, dok se do minimalca dolazi tek dodavanjem uvećanja za rad nedeljom i praznikom. To nije u skladu sa zakonom: dodaci se obračunavaju povrh minimalca, a ne umesto dela osnovne zarade. Pošto je pisano zatražio ispravku i, uz pomoć advokata, uputio potraživanje, poslodavac je uskladio obračun i isplatio razliku unazad.

Pouka: to što „na kraju ispadne“ iznos minimalca ne znači da je obračun ispravan. Osnovna zarada za redovan rad mora sama da dostigne minimalac, a dodaci idu iznad. Provera obračuna često otkrije upravo ovakve nepravilnosti.

10. Mitovi o minimalcu

• „Minimalac je isti svakog meseca.“ Nije: računa se po satu, pa zavisi od broja radnih sati u mesecu.
• „Dodaci se ubrajaju u minimalac.“ Ne: noćni, prekovremeni, praznik i minuli rad idu povrh minimalca.
• „Važi iznos iz starog ugovora.“ Ne: poslodavac mora da isplati minimalac propisan za 2026.
• „Minimalac može trajati neograničeno.“ Uvodi se na određeni period (najduže do godinu dana), uz produženje sporazumom.
• „Ako je isplata kasnila, ne mogu ništa.“ Možete: tražite ispravku, pa inspekciju rada i sud.

11. Pitanja i odgovori