Paušalno oporezivanje 2026 i devet kriterijuma testa

Paušalac je omiljeni status IT stručnjaka i frilensera u Srbiji: fiksan mesečni porez po rešenju, bez knjigovodstva, uz promet do 6 miliona dinara godišnje. Ali postoji zamka koju mnogi ignorišu — test samostalnosti. Ako vaš odnos sa naručiocem ispuni najmanje pet od devet kriterijuma, država vas više ne vidi kao samostalnog preduzetnika, već kao prikrivenog zaposlenog — sa mnogo većim porezom i obavezama koje padaju i na naručioca. Objašnjavamo uslove za paušal, kako se određuje porez i, najvažnije, kako da ne padnete na testu samostalnosti.

1. Šta je paušalno oporezivanje

Paušalno oporezivanje je pojednostavljeni poreski režim za preduzetnike. Umesto da se porez računa na osnovu stvarnog prihoda i rashoda iz poslovnih knjiga, država unapred određuje iznos poreza i doprinosa — rešenjem Poreske uprave. Paušalac plaća fiksan mesečni iznos, bez vođenja poslovnih knjiga.

Upravo zbog jednostavnosti i predvidljivosti, paušal je vrlo popularan među frilenserima, IT stručnjacima i onima koji zarađuju preko interneta. Manje administracije, jasan mesečni trošak — ali uz jasne uslove i granice.

2. Uslovi i limiti

Da bi neko bio paušalno oporezovan, mora ispuniti dva osnovna uslova:

• promet ispod limita — najviše 6.000.000 dinara u kalendarskoj godini;
• dozvoljena delatnost — da delatnost nije zakonom isključena iz paušala.

3. Kako se određuje paušalni porez

Iznos paušalnog poreza i doprinosa nije proizvoljan — utvrđuje se rešenjem Poreske uprave, na osnovu paušalne osnovice. Na osnovicu utiču:

• šifra delatnosti (razredi propisani Uredbom);
• opština u kojoj je registrovana radnja (koeficijent po stepenu razvijenosti);
• godine staža i druge propisane okolnosti.

Zato dva paušalca sa istim prometom mogu imati različit porez — u zavisnosti od delatnosti i lokacije. Iznos iz rešenja plaća se mesečno, bez obzira na to koliko ste tog meseca stvarno zaradili.

4. Koje delatnosti su isključene

Zakon o porezu na dohodak građana izričito isključuje pojedine delatnosti iz paušala. Među njima su, primera radi, oblast reklamiranja i istraživanja tržišta, a pod određenim uslovima i trgovina, ugostiteljstvo i slično.

5. Obaveze paušalca

„Nema knjigovodstva“ ne znači „nema obaveza“. Paušalac i dalje mora:

• voditi poslovnu knjigu o ostvarenom prometu (KPO);
• poštovati pravila elektronske fiskalizacije (izdavanje fiskalnih računa kada je to propisano);
• redovno plaćati mesečni porez i doprinose po rešenju;
• pratiti promet kako ne bi prešao limite (6, odnosno 8 miliona).

6. Test samostalnosti: šta je to

Ovo je najvažniji deo za sve koji rade za jednog ili malo naručilaca. Test samostalnosti uveden je da spreči prikriveno zaposlenje — situacije u kojima neko formalno posluje kao preduzetnik (paušalac), a suštinski radi kao zaposleni kod jednog poslodavca.

Država kroz test procenjuje da li je preduzetnik zaista samostalan u odnosu na svog naručioca, ili je taj odnos zapravo radni odnos „prerušen“ u saradnju dva privrednika.

7. Devet kriterijuma

Test se sastoji od devet kriterijuma. Ako odnos preduzetnika i naručioca ispuni najmanje pet od devet, smatra se da preduzetnik nije samostalan. Kriterijumi se, uopšteno, odnose na to da li:

• naručilac određuje radno vreme, odmor i način rada;
• preduzetnik koristi prostorije i opremu naručioca;
• naručilac organizuje stručno osposobljavanje preduzetnika;
• naručilac je obezbedio posao odnosno angažovao preduzetnika;
• preduzetnik ne snosi poslovni rizik za rad;
• ugovor ograničava rad za druge naručioce;
• posao se obavlja lično, bez prava na zamenu;
• pretežan deo prihoda dolazi od jednog naručioca u periodu od 12 meseci;
• i drugi zakonom propisani pokazatelji zavisnosti.

8. Posledice pada na testu

Drugim rečima, pad na testu je skup i za preduzetnika i za firmu koja ga angažuje. Zato ozbiljni naručioci sve pažljivije uređuju ove odnose — jer rizik ne pada samo na izvođača.

Vredi naglasiti i da se test primenjuje na stvarne okolnosti, koje Poreska uprava može utvrđivati i unazad. To znači da naizgled bezbedna saradnja može biti preispitana kasnije, ako se pokaže da je odnos suštinski bio radni. Posledice tada obuhvataju ne samo veći porez na već ostvarene prihode, već i doprinose, kamate i eventualne kazne. Upravo zbog te retroaktivne dimenzije, uređivanje odnosa „od početka“ — kroz stvarno samostalan rad i dobar ugovor — daleko je jeftinije od naknadnog ispravljanja.

9. Jedan (strani) klijent

Česta zabluda je da jedan strani klijent automatski „pada“ na testu. To nije tačno: sama činjenica da je klijent iz inostranstva ne rešava test u bilo kom smeru.

Gleda se stvarni odnos — način organizacije rada, ko određuje vreme i mesto, ko snosi rizik, čija je oprema. Ipak, kada pretežan prihod dolazi od jednog naručioca i saradnja je organizovana kao zaposlenje, rizik od pada na testu raste, bez obzira na to gde je klijent.

10. Kako se zaštititi

Da bi paušal ostao siguran izbor, odnos sa naručiocem treba stvarno da bude samostalan:

• radite za više klijenata kad god je moguće;
• sami određujete vreme i način rada, koristite svoju opremu;
• snosite poslovni rizik (npr. odgovornost za rezultat, sopstveni troškovi);
• izbegavajte ugovorne odredbe koje vas vezuju kao zaposlenog;
• uredite ugovor tako da odražava stvarnu, samostalnu saradnju.

Kod složenijih situacija (jedan veliki naručilac, dugoročna saradnja) vredi unapred proći kroz test sa advokatom ili knjigovođom i po potrebi prilagoditi odnos.

11. Primer iz prakse

Ilustrativna situacija. Programer je kao paušalac gotovo dve godine radio isključivo za jednu firmu: u njihovim prostorijama, na njihovoj opremi, po njihovom radnom vremenu, bez ijednog drugog klijenta. Na papiru je bio „samostalni preduzetnik“, ali je odnos ispunjavao većinu kriterijuma testa samostalnosti. Kada je to uočeno, prihod je prekvalifikovan, a deo poreskih i doprinosnih obaveza pao je i na firmu-naručioca. Da je od početka radio za više klijenata, svojom opremom i uz stvarni poslovni rizik, problema ne bi bilo.

Pouka: paušal je legitiman i odličan status za stvarno samostalan rad — ali nije način da se klasično zaposlenje „spakuje“ u radnju. Test gleda suštinu, ne naziv.

12. Mitovi

• „Paušalac nema nikakve knjige.“ Ima KPO knjigu i obaveze fiskalizacije.
• „Limit za paušal i PDV je isti.“ Nije: paušal do 6, PDV prag 8 miliona dinara.
• „Jedan strani klijent znači pad na testu.“ Ne automatski — gleda se stvarni odnos.
• „Ako padnem na testu, to je samo moj problem.“ Ne: deo obaveza prelazi na naručioca.
• „Bitno je šta piše u ugovoru.“ Bitna je stvarna organizacija rada, ne samo formulacije.

13. Pitanja i odgovori