Kako da se zaštitim ako klauzula u ugovoru kaže da ‘prodavac ne odgovara ni za šta’?

Ušao sam u butik i prodavač kaže cenu usmeno, a nigde nema oznake. Svakom kupcu govore nešto drugo, deluje mi nefer. Da li su dužni da istaknu cenu jasno i vidljivo?

Garancija mi je istekla bukvalno pre 48 sati, a uređaj se pokvario baš sad. Da li ima smisla da tražim da trgovac uvaži reklamaciju 'za toliko malo kašnjenje', ili zakon to ne poznaje?

Desilo mi se da je trgovac podelio moje kontakt podatke s drugim firmama bez mog pristanka. Zvao me je neko ko nudi uslugu povezanu s proizvodom. Mogu li da se pozovem na Zakon o zaštiti potrošača ili drugi propisi uređuju privatnost?

U mnogim radnjama se dešava da prvo podignu cene, a zatim reklamiraju veliki popust, pa se potrošači osećaju obmanuto. Želeo bih da znam kako Zakon o zaštiti potrošača reguliše ovakve akcijske prodaje i da li možemo prijaviti lažne popuste, odnosno kakva su naša prava kada se ispostavi da je popust fiktivan?

Kupio sam štampač, a proizvođač kaže da ako koristim kertridže treće strane, gubim garanciju. Da li je to dozvoljeno?

Posle nekoliko meseci upotrebe TV-a, crkao je ekran. Prodavac tvrdi da sam ja to fizički oštetio, a ja tvrdim da je fabrika kriva. Ko plaća veštačenje i kako se dokazuje kome pripada odgovornost?

Kupio sam televizor i tražio garantni list, ali prodavac kaže 'garantni list je vaš račun, nema ništa drugo'. Je li to po zakonu ispravno ili mogu da tražim poseban dokument?

Kada poručim online, pa mi proizvod ne odgovara ili se pokaže neispravnim, često se pitam da li ću dobiti nazad i troškove dostave koje sam platio?

Neki brendovi globalno nude 'satisfaction guarantee', te da ako niste zadovoljni kvalitetom, dobijate novac nazad. Zanima me kako to izgleda po našem Zakonu. Da li to pokriva sve ili samo do određenog roka, i je li obavezujuće ili samo marketinški trik?