Šta preti ako sam pogrešno prijavio robu na carini iz neznanja?

Prema Carinskom zakonu, obveznik plaćanja carinskog duga je uvoznik, odnosno deklarant u čije ime je podneta carinska deklaracija, što znači da, iako je grešku tehnički napravio špediter prilikom svrstavanja robe, pravna i finansijska odgovornost prema carinskim organima prvenstveno pada na vas kao uvoznika, jer se deklaracija podnosi u vaše ime i za vaš račun, dok eventualnu regresnu odgovornost špeditera možete tražiti posebno na osnovu ugovora o špediciji ako je greška zaista nastala njegovom nepažnjom. Kada carina naknadnom kontrolom utvrdi da je carina obračunata u manjem iznosu usled pogrešnog tarifnog svrstavanja, izdaje rešenje o naknadnoj naplati razlike carinskog duga, uz zakonsku zateznu kamatu od dana kada je dug trebalo biti plaćen, a rok zastarelosti za naknadnu naplatu je tri godine od dana nastanka carinskog duga, osim ako je u pitanju krivično delo, kada je rok duži. Osim doplate razlike, ako carina oceni da je greška posledica nemara, a ne namerne utaje, obično se izriče prekršajna kazna po Carinskom zakonu koja se kreće u rasponu propisanom za neistinito prijavljivanje podataka relevantnih za obračun dažbina, dok bi namerna utaja carine u većem iznosu mogla predstavljati krivično delo krijumčarenja ili poreske utaje po Krivičnom zakoniku, što ovde, s obzirom da je reč o iskrenoj grešci špeditera, po svemu sudeći nije slučaj. Preporučujem da odmah po prijemu rešenja platite utvrđenu razliku kako bi prestalo obračunavanje kamate, sarađujete sa carinom i dokumentujete da je greška nastala kod špeditera (na osnovu ugovora o špediciji i uputstava koje ste mu dali), a zatim protiv špeditera pokrenete odštetni zahtev za iznos kamate i eventualne kazne koje ste morali da platite zbog njegovog propusta.