Advokati-rs.com
Nasledio sam od oca deset hektara oranica u okolini Vršca, ali živim i radim u Beogradu i nikada se nisam bavio poljoprivredom. Advokat mi je pomenuo neka ograničenja u pogledu prometa poljoprivrednog zemljišta, pa me zanima da li kao naslednik koji nije registrovan poljoprivrednik uopšte mogu da postanem vlasnik i šta dalje mogu da radim sa zemljištem.
Nasleđivanje poljoprivrednog zemljišta nije ograničeno statusom naslednika, jer se nasleđivanje sprovodi po opštim pravilima Zakona o nasleđivanju bez obzira na to da li ste registrovani poljoprivrednik, tako da ćete rešenjem o nasleđivanju postati punopravni vlasnik zemljišta bez ikakvih posebnih uslova. Ograničenja iz Zakona o poljoprivrednom zemljištu, poput prava preče kupovine suseda ili zakupaca i obaveze poštovanja poljoprivredne namene, odnose se pre svega na promet putem kupoprodaje, a ne na nasleđivanje. Kada zemljište upišete na sebe u katastru nepokretnosti na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, imate nekoliko opcija: možete ga sami obrađivati ako se registrujete kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Registru poljoprivrednih gazdinstava kod Uprave za trezor, možete ga dati u zakup fizičkom ili pravnom licu putem ugovora o zakupu koji je poželjno overiti kod javnog beležnika radi upisa u katastar, ili ga možete prodati, pri čemu ćete morati da ponudite pravo preče kupovine susedima, zakupcu i Republici Srbiji redosledom propisanim zakonom, a tek ako niko od njih ne prihvati ponudu, možete prodati trećem licu. Imajte u vidu i da neobrađivanje poljoprivrednog zemljišta duže vreme može povlačiti obavezu plaćanja posebne naknade jedinici lokalne samouprave, pa je i sa čisto finansijske strane isplativije zemljište dati u zakup nego ga ostaviti da leži neobrađeno.
Ova stranica koristi datoteke za personaliziranje sadržaja i promotivnih poruka, prikupljanje analitike i druge svrhe. Možete se upoznati s našim politika kolačića. Ako pristanete na upotrebu datoteka s brojem, kliknite "Prihvati".