Mogu li tražiti izmenu rešenja o nasleđu ako je postojalo nasilje od jednog naslednika?

Dete je ostalo bez oba roditelja i po zakonu je jedini naslednik. Da li se imovina upisuje na dete, kako se upravlja time dok ne postane punoletno?

Živim u stanu koji sam kupio pre braka, a supruga i ja smo kratko venčani. U slučaju moje smrti, hoće li ona automatski naslediti polovinu, ili postoji mogućnost da je isključim iz stana testamentom?

Moj otac je vlasnik porodične kompanije i želi da svi naslednici po njegovoj smrti dobiju udeo. Neko od braće želi da se bavi firmom, neko ne. Da li treba da se pravi poseban testament samo za firmu? Kako sprečiti neslogu u pogledu menadžerskih prava i profita?

Mi smo troje naslednika, ne možemo se dogovoriti, svako hoće da zadrži kuću ali ne želi isplatiti druge. Može li sud jednostavno narediti prodaju pa podeliti novac?

Imam ideju da kuću i zemlju prenesem na unuka još dok sam živ, da bismo izbegli potencijalne rasprave između moje dece u budućnosti. Kako se pravno overava poklon i da li neko od ostalih naslednika kasnije može to osporiti pozivajući se na svoj nužni deo?

Čuo sam da moj brat, koji treba da nasledi oca, verovatno stoji iza nekog nasilnog postupka prema ocu. Mogu li ga isključiti iz nasleđa jer je počinio nasilje? Kako to funkcioniše?

Nemam decu ni supružnika, ali imam brata. Želim sve da ostavim svom prijatelju testamentom, ali se bojim da bi moj brat mogao da zahteva nužni deo. Mogu li se unapred nekako obavezati da on neće potraživati?

Sumnjam da je moj stric imao testament, ali ne znam gde ga je ostavio. Čuo sam da je možda išao kod javnog beležnika. Kako da proverimo postojanje takvog dokumenta pre nego što pokrenemo ostavinsku raspravu?

Radi se o ostavinskoj situaciji gde je preminula osoba za sobom ostavila kuću. Postoji testament u kojem većinski deo imovine ostavlja članu šire porodice koji je brinuo o njemu, dok ostali zakonski naslednici dobijaju svoj nužni deo. Međutim, jedan od naslednika se nakon smrti pojavio sa ugovorom o doživotnom izdržavanju iz ranijih godina, koji nije bio poznat drugima, niti je upisan u katastar. Postoje ozbiljne sumnje da obaveze iz tog ugovora nisu bile ispunjavane, dok s druge strane postoji dokumentacija i svedočenja koja potvrđuju da je svakodnevnu negu i brigu o preminulom vršila upravo osoba kojoj je testamentom ostavljena većina imovine. Takođe postoji i veštačenje neuropsihijatra koje potvrđuje da je testator bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta, kao i da lice koje je donelo ugovor o izdržavanju zapravo nije učestvovalo u brizi, što otvara sumnju da je ugovor simulovan. Da li je u ovakvim slučajevima pametno ulaziti u spor? Koliko dugo takvi postupci obično traju i koliko je teško dokazati da ugovor o doživotnom izdržavanju nije ispunjen?