Kako podeliti porodičnu firmu između naslednika?

Završili smo ostavinski postupak, ali sada smo otkrili da je deda imao i račun u inostranstvu s novcem. Da li moramo ponovo na sud ili su svi naslednici automatski vlasnici?

Moj sin me je tužio za nešto sasvim neutemeljeno, pa sada želim da ga eliminišem iz nasledstva jer me je povredio. Može li se to smatrati osnovom za nedostojnost?

Dobro vece, zanima me, zivim u kuci koja je stara, muz i ja smo je renovirali pre toga smo potali mog oca da li mozemo da je sredimo i sad kad smo je sredili on nas tera iz kuce, a u kreditima smo zbog renoviranja, on zivi u novoj kuci isto je dvoriste ali su dva placa u pitanju, da li imam pravo da pokrenem tuzbu i da mi isplati ulozeno ili ne?

Čuo sam da postoji mogućnost da osoba na samrti jednostavno izjavi svoju volju pred više svedoka, bez pisanog oblika. Da li je to pravno validno i koliko svedoka treba biti? Šta ako kasnije nema načina da se to potvrdi?

Deda je tokom života u više navrata poklanjao unucima novac za stan ili automobil. Da li se to uračunava kasnije kao deo nasleđa?

Ne slažemo se unutar porodice oko podela, ali nismo sigurni da li je obavezno da imamo advokata u ostavinskom procesu. Može li se postupak voditi samostalno i da li je to pametno?

Nasledio sam staru kuću u zaštićenom području. Raspitivao sam se da li opština ima neka prava preče kupovine ili ograničenja. Moram li prvo njima ponuditi pre nego da prodam drugome?

Radi se o ostavinskoj situaciji gde je preminula osoba za sobom ostavila kuću. Postoji testament u kojem većinski deo imovine ostavlja članu šire porodice koji je brinuo o njemu, dok ostali zakonski naslednici dobijaju svoj nužni deo. Međutim, jedan od naslednika se nakon smrti pojavio sa ugovorom o doživotnom izdržavanju iz ranijih godina, koji nije bio poznat drugima, niti je upisan u katastar. Postoje ozbiljne sumnje da obaveze iz tog ugovora nisu bile ispunjavane, dok s druge strane postoji dokumentacija i svedočenja koja potvrđuju da je svakodnevnu negu i brigu o preminulom vršila upravo osoba kojoj je testamentom ostavljena većina imovine. Takođe postoji i veštačenje neuropsihijatra koje potvrđuje da je testator bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta, kao i da lice koje je donelo ugovor o izdržavanju zapravo nije učestvovalo u brizi, što otvara sumnju da je ugovor simulovan. Da li je u ovakvim slučajevima pametno ulaziti u spor? Koliko dugo takvi postupci obično traju i koliko je teško dokazati da ugovor o doživotnom izdržavanju nije ispunjen?

Sestrična je u početku rekla da nema interesa za nasledstvo, mislila je da su samo dugovi. Sada je otkrivena velika ušteđevina pa želi da se uključi. Da li može povući svoje odricanje?