Da li vozač kamiona odgovara lično za saobraćajnu nezgodu ili odgovara firma?

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, kada zaposleni prouzrokuje štetu trećem licu tokom obavljanja poslova za poslodavca, odnosno tokom obavljanja radnih obaveza koje su mu poverene, za štetu prema oštećenom trećem licu prvenstveno odgovara poslodavac, u ovom slučaju vaša transportna firma, a ne vi lično kao zaposleni vozač, jer se smatra da je šteta nastala u okviru obavljanja poslova poslodavca, za koje poslodavac snosi odgovornost prema trećim licima na osnovu principa odgovornosti pravnog lica za radnje svojih zaposlenih izvršene u vezi sa obavljanjem posla. Dodatno, s obzirom da je kamion, kao motorno vozilo koje učestvuje u saobraćaju, obavezno pokriven osiguranjem od autoodgovornosti, koje po zakonu prvenstveno pokriva naknadu štete oštećenom trećem licu, oštećeni vozač će po pravilu svoj zahtev za naknadu štete usmeriti prema osiguravajućoj kući koja pokriva autoodgovornost kamiona kojim ste upravljali, a ne direktno prema vama lično, tako da u praksi, u prvoj fazi, upravo osiguravajuća kuća isplaćuje odštetu oštećenom, bez potrebe da se vi lično finansijski opterećujete za naknadu štete prema trećem licu. Međutim, treba imati u vidu da, iako prema trećem licu (oštećenom vozaču) prvenstveno odgovara poslodavac, odnosno njegov osiguravač, prema Zakonu o radu i internim opštim aktima poslodavca, poslodavac zadržava pravo na takozvani regres, odnosno pravo da od vas kao zaposlenog koji je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom traži naknadu iznosa koji je poslodavac (ili njegov osiguravač u ime poslodavca) morao da isplati oštećenom, dok se za štetu prouzrokovanu običnom, laganom nepažnjom po pravilu ne može tražiti regres od zaposlenog, jer se smatra uobičajenim poslovnim rizikom koji snosi poslodavac. S obzirom da opisujete da ste 'delimično doprineli' nezgodi, ali niste bili glavni krivac, ključno je da se utvrdi tačan stepen vaše krivice u odnosu na drugog učesnika u nezgodi, jer to utiče kako na visinu ukupne štete koja se raspoređuje između učesnika u saobraćajnoj nezgodi srazmerno stepenu krivice svakog od njih, tako i na pitanje da li vaš doprinos nezgodi predstavlja običnu nepažnju (za koju poslodavac po pravilu ne može tražiti regres od vas) ili grubu nepažnju odnosno nameru (za koju regres jeste moguć). Preporučujem da sarađujete sa svojom firmom i njihovim osiguravačem u dostavljanju svih relevantnih informacija o nezgodi, uključujući saobraćajni zapisnik policije koji utvrđuje raspodelu krivice, i da, ako firma pokuša da od vas traži regresnu naknadu, konsultujete advokata specijalizovanog za radno pravo koji će oceniti da li vaš doprinos nezgodi zaista dostiže prag grube nepažnje koji bi opravdao regresni zahtev poslodavca, ili je reč o uobičajenoj, laganoj nepažnji tipičnoj za saobraćajne nezgode za koju regres nije opravdan.