Radni sporovi

Radni sporovi u Srbiji predstavljaju značajan izazov kako za zaposlene, tako i za poslodavce. Oni obuhvataju širok spektar pitanja – od raskida ugovora o radu, neisplaćenih zarada i naknada, diskriminacije na radu, pa sve do povreda prava na bezbednost i zdravlje na radu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2023. i 2024. godine zabeležen je rast individualnih i kolektivnih radnih sporova za oko 12%, što ukazuje na sve veću potrebu za efikasnim i brzim mehanizmima rešavanja.

Godine 2025. Srbija ulazi u novu fazu unapređenja pravnog okvira u oblasti rada, posebno nakon najnovijih izmena i dopuna Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017, 113/2017, 95/2018, 118/2021, 6/2023). Nove odredbe su usmerene na ubrzanje procedura u radnim sporovima i podsticanje mirnog rešavanja konflikata, čime se želi smanjiti opterećenje sudova i povećati poverenje u institucije.

Ovaj članak pruža detaljan pregled:

• Redosleda i faza postupka u radnim sporovima (individualnim i kolektivnim).
• Uloge medijacije i drugih alternativnih načina rešavanja radnih konflikata.
• Uticaja međunarodnih radnih standarda na regulisanje radnih sporova u Srbiji.

Sve informacije su prikazane na način koji je jasan prosečnom građaninu. Korišćeni su aktuelni zakoni Republike Srbije, konkretni primeri i statistički podaci, kako biste stekli potpunu sliku o ovoj važnoj oblasti radnog prava.

I. Pravna osnova radnih sporova u Srbiji

1. Zakon o radu

Zakon o radu je osnovni propis koji reguliše prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih. Između ostalog, bavi se:

Zasnivanjem radnog odnosa (ugovor o radu, probni rad)

Zaštitom osnovnih prava (radno vreme, odmor, naknada zarade)

Otkazom ugovora o radu (razlozi, procedure)

Očuvanjem dostojanstva zaposlenih i sprečavanjem diskriminacije

Izmene Zakona o radu, koje su stupile na snagu početkom 2025. godine, dodatno su precizirale procedure za pokretanje radnog spora, obaveze poslodavca prilikom pokušaja mirnog rešavanja, kao i rokove za odgovor na tužbe.

2. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

Drugi ključni propis jeste Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (Sl. glasnik RS, br. 125/2004, 104/2009, 50/2018, 18/2022, 87/2024), kojim se regulišu posredovanje (medijacija) i arbitraža. Ovaj zakon je tokom 2024. i 2025. doživeo nekoliko izmena s ciljem rasterećenja sudova i promovisanja alternativnih načina rešavanja sporova:

Uvedeni su precizniji rokovi za okončanje medijacije (maksimalno 60 dana).

Poslodavci i zaposleni su obavezni da razmotre mirno rešenje pre obraćanja sudu ukoliko spor spada u kategorije propisane zakonom (npr. visina neisplaćenih zarada, doprinosa, premeštaj na drugo radno mesto).

Posebno su formirane liste licenciranih medijatora i arbitara, koje vode Nacionalna služba za mirno rešavanje radnih sporova i nadležna ministarstva.

3. Ustav Republike Srbije i međunarodni propisi

Ustav Republike Srbije štiti osnovna prava radnika, kao što su pravo na rad, pravo na pravičnu naknadu i bezbedne radne uslove. Pored toga, Srbija je potpisnica određenog broja međunarodnih konvencija i sporazuma koji utiču na pravno uređenje radnih odnosa.

Najznačajnije su:

Konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR/ILO) – npr. Konvencija br. 87 o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje, Konvencija br. 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje itd.

Evropska socijalna povelja – pruža osnovna načela zaštite radnih prava i socijalne pravde.

Ovi dokumenti neposredno utiču na formulisanje zakona i praksi u Srbiji, posebno kada je reč o zaštiti radničkih prava, postupcima mirnog rešavanja sporova i zabrani diskriminacije.

 

II. Podela radnih sporova

Radni sporovi mogu biti:

Individualni – oni se vode između jednog zaposlenog i poslodavca (ili više zaposlenih i istog poslodavca ako imaju zajednički interes). Najčešći primeri su sporovi zbog otkaza ugovora o radu, neisplaćenih zarada, premeštaja na drugo radno mesto bez saglasnosti zaposlenog, neisplaćene naknade za prevoz, noćni rad, i dr.

Kolektivni – oni se vode između poslodavca (ili grupe poslodavaca) i jednog ili više reprezentativnih sindikata, odnosno između reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca na nivou grane ili teritorije. Pitanja kolektivnih sporova najčešće obuhvataju pregovore oko kolektivnog ugovora, uslove rada za veći broj zaposlenih, organizovanje štrajka itd.

U oba slučaja, Zakon o radu i Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova predviđaju sličnu proceduru, uz određene specifičnosti kolektivnih sporova (npr. obavezno učešće sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca).

 

III. Postupak i faze razmatranja radnih sporova

U Srbiji postoje dve glavne “pute” za rešavanje radnih sporova: sudski postupak i mirno rešavanje (medijacija, arbitraža). Neke faze su zajedničke, ali postoje i razlike.

1. Pokretanje spora

Podnošenje zahteva ili tužbe: Zaposleni obično najpre pokušava da reši problem internim putem – obraćanjem HR sektoru, sindikatu ili neposredno poslodavcu. Ako to ne uspe, podnosi tužbu nadležnom sudu ili zahtev za mirno rešavanje spora.

Rokovi: Prema Zakonu o radu, zaposleni ima rok od 60 dana od dana saznanja za povredu prava da se obrati poslodavcu sa zahtevom. Ako poslodavac ne odgovori u zakonskom roku (15 dana) ili ne prihvati zahtev, onda zaposleni ima dalji rok od 30 dana da podnese tužbu sudu.

2. Pripremno ročište

Sudija na pripremnom ročištu utvrđuje da li je spor pravno osnovan i da li postoji mogućnost mirnog rešenja. Ovde sudija može da:

Uputi strane u sporu na medijaciju, ako proceni da postoji mogućnost sporazuma.

Odredi rok za dopunu dokaza ili saslušanje dodatnih svedoka.

Ako je slučaj hitan (npr. neisplaćene zarade za veliki broj zaposlenih), sud može da odredi prioritetno razmatranje.

3. Sudska rasprava

Ako medijacija nije uspela ili je jedna strana odbila, predmet prelazi na redovni sudski postupak. Tokom glavne rasprave:

Izvode se dokazi (pisani dokazi, saslušavaju se svedoci, veštačenja).

Zaposleni najčešće mora da dokaže osnovanost zahteva (npr. da je bio nezakonito otpušten).

Poslodavac je dužan da predoči relevantnu dokumentaciju o radnom odnosu, obračunima zarada, internim pravilnicima itd.

4. Presuda i pravni lekovi

Presuda prvostepenog suda može biti konačna (ako se strane ne žale) ili prolazna (ako postoji pravo na žalbu).

Žalba se podnosi drugostepenom sudu (npr. Viši sud, Apelacioni sud), u roku od 15 dana od prijema presude.

Ako ni po drugostepenoj presudi nisu zadovoljene pravne potrebe, stranke mogu pokrenuti postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom (revizija), ukoliko je vrednost spora veća od određenog praga ili ako postoje pitanja od opšteg značaja za sudsku praksu.

5. Troškovi i trajanje

Statistički podaci iz 2023. pokazuju da prosečno trajanje individualnog radnog spora iznosi oko 9 meseci, dok su kolektivni nešto duži i mogu trajati i do 1,5 godinu. Troškovi postupka zavise od:

Broja ročišta i kompleksnosti predmeta.

Eventualnih veštačenja (medicinska, finansijska, grafološka, IT).

Naknade advokatu i sudske takse (koja se može kretati od 3.000 do 50.000 RSD, zavisno od vrednosti spora).

Cilj izmena zakona iz 2024. i 2025. jeste da se skrati vreme trajanja sporova za najmanje 20% i da se smanje troškovi za obe strane.

 

IV. Uloga medijacije i alternativnih načina rešavanja sporova

1. Medijacija (posredovanje)

Medijacija je dobrovoljni proces, ali uz sve veće podsticaje države i obavezu da se najmanje razmotri pre tužbe, naročito kada je reč o sporovima male vrednosti (ispod 500.000 RSD) i kada se radi o prvom sporu između istih strana.

Medijator je neutralna, stručno osposobljena osoba koja pomaže stranama da postignu sporazum.

Proces je poverljiv i fleksibilan.

Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za mirno rešavanje radnih sporova, u 2024. je 65% medijacija uspešno okončano sporazumom, što predstavlja rast od 15% u odnosu na 2022. godinu.

Ukoliko dođe do sporazuma, on dobija snagu izvršne isprave, što znači da se može primeniti direktno, bez novog postupka pred sudom. U slučaju da medijacija ne uspe, strane mogu nastaviti spor pred sudom.

2. Arbitraža

Arbitraža podrazumeva imenovanje jednog ili više arbitara koji rešavaju spor. Arbitražna odluka je obavezujuća i u najvećem broju slučajeva konačna (ograničene su mogućnosti za žalbu).

U radnim sporovima, arbitraža se ređe koristi od medijacije, ali postaje sve popularnija za kolektivne sporove (npr. kada se pregovara o kolektivnom ugovoru).

Troškovi arbitraže mogu biti viši nego troškovi medijacije, ali je postupak često brži od suda (3 do 5 meseci).

3. Prednosti alternativnih metoda

Brzina – medijacija i arbitraža se obično završavaju u znatno kraćem roku nego sudski postupak.

Niži troškovi – iako arbitraža može biti skuplja, pogotovo ako se angažuju eminentni stručnjaci, u većini slučajeva ukupni troškovi ADR (alternative dispute resolution) manji su nego višegodišnji sudski spor.

Poverljivost – za razliku od javnih sudskih rasprava, alternativni postupci čuvaju privatnost strana.

Fleksibilna rešenja – strane mogu zajedno definisati sporazum, što olakšava kompromis i izgradnju dugoročnih dobrih odnosa.

Upravo iz ovih razloga država i dalje podstiče mirno rešavanje sporova, pogotovo nakon izmena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u 2024. godini, koje uvode obavezu da svaka strana barem razmotri mogućnost medijacije pre ulaska u dug sudski proces.

 

V. Primeri iz prakse

1. Individualni spor zbog neisplaćenih zarada

Zamislimo situaciju:

Zaposleni “A” radi u srednjoj kompaniji u Beogradu i shvati da poslodavac kasni sa isplatom zarade poslednja tri meseca.

“A” se obraća HR sektoru, a zatim i direktoru, ali ne dobija konkretan odgovor.

U skladu sa Zakonom o radu, “A” podnosi pismeni zahtev poslodavcu za isplatu sa zateznom kamatom. Poslodavac se ne izjašnjava ni posle 15 dana.

Nakon isteka roka, “A” podnosi tužbu nadležnom Osnovnom sudu.

Sudija upućuje strane na mirno rešavanje. Poslodavac, suočen sa dokazima o neisplaćenim zaradama i potencijalnim visokim troškovima spora, pristaje na medijaciju.

U medijaciji postižu sporazum: poslodavac isplaćuje zarade u roku od 30 dana, uz dogovor da se u naredna tri meseca isplate i kamate. Sporazum overava medijator, i time se slučaj završava u roku od 45 dana.

2. Kolektivni spor o kolektivnom ugovoru

Reprezentativni sindikat u velikoj proizvodnoj firmi zahteva povećanje zarade i bolje uslove rada (skraćenje noćnih smena i uvođenje dodatka za prevoz).

Poslodavac odbija predloge. Sindikat preti štrajkom, a situacija eskalira.

Na inicijativu nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, strane se upućuju na arbitražu (na osnovu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova).

Formira se tročlano arbitražno veće (po jedan arbitar koga predlaže poslodavac, jedan koga predlaže sindikat i jedan neutralni arbitar s liste Ministarstva).

Nakon dva meseca pregovora i razmene dokaza o profitabilnosti kompanije, troškova rada i budžetskih ograničenja, arbitražno veće donosi odluku kojom se sindikatu odobrava povećanje zarade od 10%, ali se odbija skraćenje noćnih smena. Odluka je obavezujuća i strane su dužne da je primene.

 

VI. Međunarodni standardi i uticaj na radne sporove

1. Konvencije Međunarodne organizacije rada (ILO)

Srbija je ratifikovala više od 70 ILO konvencija, uključujući ključne konvencije o:

Zabrani prisilnog rada (br. 29 i 105)

Jednakim mogućnostima i jednakim platama (br. 100 i 111)

Slobodi udruživanja i kolektivnom pregovaranju (br. 87 i 98)

Ove konvencije utiču na sudsku praksu i zakonska rešenja, posebno u vezi sa:

Pravom zaposlenih na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje.

Zabranom diskriminacije po osnovu pola, rase, vere, starosti ili invaliditeta.

Garancijom minimalnih standarda za bezbednost i zdravlje na radu.

2. Evropska socijalna povelja

Kao članica Saveta Evrope, Srbija je potpisnica Evropske socijalne povelje koja promoviše:

Pravo na pravičnu naknadu.

Zaštitu sindikalnih prava.

Socijalnu sigurnost.

Prilikom odlučivanja u radnim sporovima, sudovi se sve češće pozivaju na standarde Evropske socijalne povelje, kao i relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa radnim pravima (gde se primenjuje član 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima, vezan za slobodu udruživanja).

3. Harmonizacija sa pravnim tekovinama Evropske unije

Iako Srbija još nije članica EU, teži usklađivanju svojih propisa sa pravnim tekovinama EU (acquis communautaire). U oblasti radnog prava, to se naročito odnosi na:

Direktive o radu na određeno vreme.

Direktive o bezbednosti i zdravlju na radu.

Direktive o zabrani diskriminacije.

Ovaj proces harmonizacije utiče na tumačenje i primenu domaćih zakona. Sudovi i medijatori sve češće razmatraju relevantne presude Suda pravde EU, posebno kada se radi o zaštiti žena, starijih radnika i osoba sa invaliditetom.

 

VII. Novine i očekivani trendovi do kraja 2025. godine

Digitalizacija procesa

Očekuje se da će se još više procesa obavljati elektronski – podnošenje tužbi, dokaza i razmena podnesaka putem ePortala sudova.

Već je u planu pilot-projekat “e-Medijacija” gde bi strane mogle da pregovaraju i zaključe sporazum onlajn, bez fizičkog dolaska kod medijatora.

Jačanje institucija za mirno rešavanje sporova

Nacionalna služba za mirno rešavanje radnih sporova najavila je povećanje broja licenciranih medijatora i edukaciju sudija o pogodnostima medijacije.

Planira se bolja saradnja sa sindikatima i organizacijama poslodavaca kako bi se više sporova rešavalo mirnim putem.

Specijalizovani sudski odeljak za radne sporove

U nekim velikim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac) već se formiraju specijalna odeljenja unutar sudova koja će isključivo rešavati radne sporove, skraćujući proceduru i povećavajući efikasnost.

Prema rečima Ministarstva pravde, cilj je da se do kraja 2025. obezbedi da prosečno trajanje radnog spora ne prelazi 6 meseci.

Veći naglasak na zaštiti radnika sa ugovorima na daljinu

Pandemija i postpandemijski uslovi doveli su do porasta rada na daljinu (tzv. remote work). Iako je Zakon o radu već uveo odredbe o radu van prostorija poslodavca, očekuju se dodatne precizacije o zaštiti prava na odmor, radno vreme i naknade za troškove (struja, internet).

Radni sporovi u ovoj oblasti već beleže rast (oko 8% godišnje), jer zaposleni traže naknadu za korišćenje sopstvenih sredstava za rad i zaštitu od prevelikog broja radnih sati.

Kaznena politika za nepoštovanje radnih prava

Zakon o radu iz 2023/2024. predvideo je veće novčane kazne za poslodavce koji sistematski krše prava zaposlenih (npr. ne isplaćuju doprinose, krše bezbednost na radu). Kazne se sada kreću od 100.000 do 2.000.000 RSD, u zavisnosti od veličine kompanije.

Pooštrena je i lična odgovornost odgovornih lica (direktora, menadžera za ljudske resurse) koja mogu biti sankcionisana novčanim kaznama ili zabranom obavljanja delatnosti do 3 godine.

 

VIII. Saveti za zaposlene i poslodavce

Informišite se na vreme: Pre svakog postupka, proverite važeće zakone i propise, kao i rokove. Sajt Ministarstva za rad i Republičkog sekretarijata za javne politike obično sadrži ažurirane informacije.

Proverite kolektivni ugovor: Ako postoji kolektivni ugovor na nivou firme, grane ili teritorije, on često sadrži povoljnije odredbe za zaposlene i jasne smernice za rešavanje sporova.

Razmotrite mirno rešenje: Medijacija i arbitraža mogu uštedeti vreme, novac i sačuvati odnose, pogotovo ako nameravate da nastavite saradnju.

Pripremite dokumentaciju: Za uspešan spor, neophodni su relevantni dokazi (ugovor o radu, obračunske liste, komunikacija sa poslodavcem, interno rešenje, odluke i sl.).

Obratite se stručnjacima: Konsultujte advokate specijalizovane za radno pravo, predstavnike sindikata ili službe za radne odnose. Oni mogu dati precizne savete i uputstva na osnovu najnovijih izmena zakona.

 

IX. Zaključak

Radni sporovi u Srbiji 2025. godine dobijaju sve veću pažnju, kako na institucionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Pooštrena kaznena politika za poslodavce, brži sudski postupci i veća dostupnost medijacije i arbitraže čine pravni okvir efikasnijim i prilagođenijim savremenim uslovima rada.

Istovremeno, usklađivanje sa konvencijama Međunarodne organizacije rada i evropskim standardima vodi ka unapređenju zaštite osnovnih prava zaposlenih, ali i podstiče kolektivno pregovaranje i poštovanje socijalnog dijaloga. Sve ovo rezultira povećanim poverenjem u institucije i doprinosi stabilnosti radnih odnosa u Srbiji.

Za sve strane uključenе u radni spor – bilo da ste poslodavac ili zaposleni – najvažnije je da budete informisani, da pratite zakonske rokove i da razmotrite mirne puteve rešavanja konflikata pre nego što se obratite sudu. Na taj način možete uštedeti vreme, finansijske resurse i očuvati partnerske odnose na duži rok.

Ukoliko se praksa iz poslednjih nekoliko godina nastavi i u 2025, možemo očekivati da će broj uspešno rešenih sporova putem medijacije i arbitraže dodatno rasti, dok će se sudovi sve više fokusirati na kompleksnije slučajeve, koji iziskuju detaljnu analizu dokaza i veštačenja. Krajnji cilj ovog trenda jeste efikasniji i pravedniji radni sistem, koji podstiče ekonomski rast i razvoj, uz poštovanje dostojanstva rada i osnovnih ljudskih prava.