Da li roditelj sme da odbije preporučenu terapiju za maloletno dete?

Prema Zakonu o pravima pacijenata i Porodičnom zakonu, roditelji imaju pravo i dužnost da odlučuju o medicinskom lečenju svog maloletnog deteta u njegovom najboljem interesu, uključujući pravo na informisani pristanak, odnosno pravo da prihvate ili odbiju predloženu medicinsku intervenciju nakon što su od lekara dobili sve relevantne informacije o dijagnozi, prognozi, predloženoj terapiji, alternativama i rizicima, ali ovo roditeljsko pravo nije apsolutno i neograničeno, posebno kada je u pitanju odbijanje životno neophodne ili suštinski indikovane terapije za ozbiljno oboljenje, jer sud i nadležni organi socijalne zaštite imaju ovlašćenje da intervenišu ako proceni da odluka roditelja ozbiljno ugrožava zdravlje ili život deteta. U slučaju hemoterapije koja je medicinski indikovana za ozbiljno oboljenje, zdravstvena ustanova ima zakonsku obavezu, ukoliko roditelji odbijaju terapiju koja je po mišljenju lekara neophodna za spasavanje života ili sprečavanje teških posledica po zdravlje deteta, da o tome obavesti Centar za socijalni rad, koji zatim procenjuje situaciju i, ako oceni da je neophodno, može se obratiti sudu sa predlogom za privremenu meru zaštite deteta, uključujući mogućnost da sud ovlasti zdravstvenu ustanovu da sprovede terapiju i bez, odnosno protivno, roditeljskoj saglasnosti, u krajnjem interesu zaštite života i zdravlja deteta, koje je vrhovni princip u ovakvim slučajevima prema Konvenciji o pravima deteta i domaćem zakonodavstvu. Umesto direktnog sukoba sa sistemom, savetujem da odmah zatražite drugo stručno mišljenje (second opinion) od nezavisnog specijaliste iz iste oblasti, po mogućstvu iz druge zdravstvene ustanove, kako biste dobili potpuniju sliku o neophodnosti i alternativama predložene terapije, i da svu komunikaciju sa lekarima o rizicima i alternativama, kao i vaše razloge za oklevanje, detaljno dokumentujete, jer ako je vaša zabrinutost zasnovana na legitimnim medicinskim pitanjima (na primer o doziranju ili vremenskom rasporedu terapije), otvoren dijalog sa lekarima o prilagođavanju pristupa unutar okvira medicinski indikovane terapije često može dovesti do rešenja koje zadovoljava i vašu brigu i medicinsku nužnost, bez potrebe za intervencijom Centra za socijalni rad ili suda.