Kako se pokreće postupak za naknadu štete od izvršioca krivičnog dela u?

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, oštećeni ima pravo da u okviru samog krivičnog postupka podnese imovinskopravni zahtev, odnosno zahtev za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom, što je znatno jednostavnije, brže i jeftinije rešenje od pokretanja posebne parnice, jer se na taj način izbegava ponovno dokazivanje istih činjenica pred parničnim sudom, a sud u krivičnom postupku, ukoliko utvrdi krivicu okrivljenog i ako podaci krivičnog postupka pružaju dovoljno osnova za potpuno ili delimično odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu, može doneti odluku o naknadi štete zajedno sa presudom o krivici, ili, ako podaci nisu dovoljni za potpunu odluku, uputiti vas da ostatak zahteva ostvarite u parničnom postupku. Imovinskopravni zahtev treba da podnesete najkasnije do završetka glavnog pretresa, odnosno ročišta u krivičnom postupku, a preporučljivo je da to učinite što ranije, po mogućstvu odmah nakon podnošenja krivične prijave ili kada budete pozvani kao oštećeni tokom istrage, kako biste imali dovoljno vremena da pripremite i priložite dokaze o visini štete, poput računa za popravku provaljenih vrata, procene vrednosti ukradenih, a nevraćenih stvari (kroz fotografije, priznanice o kupovini ako ih imate, ili procenu tržišne vrednosti sličnih predmeta), kao i spisak stvari koje vam još uvek nisu vraćene sa opisom njihovog stanja. Kada podnosite imovinskopravni zahtev, obratite se javnom tužiocu ili sudu koji vodi predmet i izjavite da želite da se pridružite postupku kao oštećeni sa imovinskopravnim zahtevom, a preporučujem i da angažujete advokata, ili barem zatražite besplatnu pravnu pomoć ako ispunjavate uslove, koji će vam pomoći da precizno formulišete i dokažete visinu štete, jer je precizno dokumentovan i obrazložen zahtev ključan da bi sud mogao doneti odluku o naknadi već u okviru krivičnog postupka, umesto da vas uputi na dodatnu, dugotrajniju parnicu.