U kojim slučajevima se može tražiti privremena mera zabrane konkurentskog ponašanja?

Vodim manju pekaru u Kragujevcu i nedavno me je pozvao vlasnik konkurentske pekare predlažući da se dogovorimo da svi u gradu istovremeno podignemo cene hleba za isti procenat, kako bismo navodno 'zaštitili maržu' od poskupljenja brašna. Nisam prihvatio, ali me zanima da li bi tako nešto uopšte bilo zakonito da sam pristao, i šta bi mi pretilo.

Kupovao sam određene proizvode po značajno višim cenama jer su proizvođači, čini se, imali dogovor o minimalnoj ceni. Shvatam da je to možda kartelski sporazum. Zanima me da li mogu dobiti nadoknadu štete kroz sudski postupak protiv tih kompanija?

Ako imam spor s drugom firmom oko nelojalne konkurencije, da li možemo sve to rešiti putem arbitraže ili isključivo pred državnim sudom i Komisijom za zaštitu konkurencije?

Čuo sam da postoje i vertikalni sporazumi između proizvođača i distributera ili maloprodaje, gde se dogovore o cenama daljeg prodavanja. Da li je to uvek zakonski problem ili postoje izuzeci i opravdane okolnosti?

Imam ideju za reklamu gde direktno poredim svoj proizvod sa konkurentskim i tvrdim da je moj znatno bolji. Pitam se da li se to može smatrati klevetom ili nelojalnom konkurencijom i da li takve reklame mogu dovesti do problema?

Imam dilemu, jer se kaže da je neka firma dominantna ako drži veliki deo tržišta. Ali koje je to procentualno učešće i da li su drugi faktori bitni?

Dobio sam obaveštenje da Komisija za zaštitu konkurencije pokreće postupak ispitivanja mojih ugovora i cenovnika. Ne znam koji su mi pravni koraci, šta smem, a šta ne smem, i da li mogu da imam advokata u tom procesu?

Naš dobavljač iz inostranstva predložio nam je da mi kao njegov distributer prodajemo isključivo u Vojvodini, dok drugi njihov distributer prodaje isključivo u ostatku Srbije, uz obavezu da nijedan od nas ne prodaje van svoje dodeljene teritorije. Zanima me da li je ovakav dogovor o podeli teritorije zakonit, ili predstavlja neku vrstu zabranjenog kartela.