Da li sistem prepoznavanja lica u tržnom centru krši moju privatnost bez moje?

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, podaci dobijeni tehnologijom prepoznavanja lica spadaju u posebno osetljivu kategoriju podataka, konkretno biometrijske podatke koji se koriste za jedinstvenu identifikaciju fizičkog lica, i njihova obrada je predmet posebno strogih pravila, koja po pravilu zahtevaju izričitu, informisanu saglasnost lica čiji se biometrijski podaci obrađuju, ili postojanje nekog drugog, izuzetno ograničenog zakonskog osnova (na primer izričita zakonska obaveza, ili zaštita vitalnog interesa), a legitiman poslovni interes trgovinskog centra u pogledu opšte bezbednosti ili analize kretanja kupaca, iako predstavlja legitiman cilj, po pravilu nije dovoljan pravni osnov za korišćenje tehnologije prepoznavanja lica bez vaše izričite saglasnosti, s obzirom na posebno osetljivu prirodu ovog tipa podataka i potencijal za ozbiljno zadiranje u privatnost pojedinca kroz kontinuirano, sistematsko praćenje i identifikaciju. Osnovni zakonski zahtev, čak i kada bi postojao pravni osnov za obradu, jeste transparentnost, odnosno obaveza rukovaoca (u ovom slučaju tržnog centra) da jasno i vidljivo obavesti sve posetioce o tome da se u prostoru koristi tehnologija prepoznavanja lica, uključujući svrhu obrade, period čuvanja podataka i vaša prava kao subjekta podataka, obično kroz jasno vidljive znakove postavljene na ulazima u objekat, tako da odsustvo bilo kakvog obaveštenja koje ste primetili predstavlja ozbiljan indikator da tržni centar možda ne poštuje osnovne zakonske zahteve transparentnosti, nezavisno od pitanja da li uopšte imaju validan pravni osnov za samu obradu biometrijskih podataka. Prvi korak je da direktno kontaktirate upravu tržnog centra sa pisanim upitom, tražeći da vam pruže jasnu informaciju o tome da li zaista koriste tehnologiju prepoznavanja lica, koji je pravni osnov za ovu obradu (da li postoji neka opšta saglasnost koju ste možda nesvesno dali, na primer kroz opšte uslove korišćenja lojalti programa ili slično, ili nemaju uopšte jasan pravni osnov), koja je tačna svrha obrade, koliko dugo se podaci čuvaju, i da li imate mogućnost da se izuzmete iz ove obrade (na primer kroz opciju da vam se lice ne skenira ili da se odmah briše bez pohranjivanja identifikacionih podataka). Ako odgovor tržnog centra nije zadovoljavajući, ili ako ne dobijete nikakav odgovor, ili ako otkrijete da uopšte ne postoji validan pravni osnov niti adekvatno obaveštenje o obradi vaših biometrijskih podataka, imate pravo da podnesete pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji ima ovlašćenje da sprovede istragu o praksi tržnog centra, i, ukoliko utvrdi da obrada biometrijskih podataka kroz prepoznavanje lica nije u skladu sa zakonom (bilo zbog nedostatka validnog pravnog osnova, bilo zbog nedostatka transparentnosti), može naložiti prekid nezakonite obrade i izreći značajnu novčanu kaznu tržnom centru, s obzirom da se nepropisna obrada biometrijskih podataka smatra jednom od najozbiljnijih kategorija povreda propisa o zaštiti podataka o ličnosti zbog visoke osetljivosti ove vrste podataka i potencijala za zloupotrebu u masovnom, sistematskom praćenju pojedinaca.