Da li je krivično delo ako sam nekome pretio porukama na WhatsApp-u u afektu?

Krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. Krivičnog zakonika postoji kada neko ozbiljnom pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica dovede drugog u stanje ugroženosti ili straha za njegovu ličnu sigurnost, a za postojanje ovog krivičnog dela nije bitno da li ste pretnju stvarno nameravali da izvršite, jer se krivično delo sastoji upravo u samom izricanju ozbiljne pretnje koja kod žrtve izaziva realan osećaj ugroženosti, a ne u stvarnoj nameri da se ona ostvari, tako da odbrana 'nisam to zaista mislio' ne isključuje automatski postojanje krivičnog dela, već je relevantna prvenstveno za ocenu ozbiljnosti pretnje i eventualno za odmeravanje kazne. Ključno pitanje koje će sud ceniti jeste da li je pretnja bila objektivno 'ozbiljna', odnosno da li je, sudeći po okolnostima (sadržini poruke, kontekstu odnosa između vas, prethodnom ponašanju, da li ste imali istoriju nasilja ili slično), razumno da je kod primaoca izazvala stvaran osećaj ugroženosti, a poruka poslata u afektu tokom svađe oko duga, iako predstavlja olakšavajuću okolnost u pogledu vaše namere i stanja svesti, ne mora nužno isključiti kvalifikaciju kao ozbiljna pretnja, posebno ako je formulacija bila direktna i konkretna, poput izjave da ćete nekome 'razbiti glavu'. Za ovo krivično delo Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu ili zatvor do jedne godine, a gonjenje se u osnovnom obliku vrši po privatnoj tužbi, osim ako je delo izvršeno prema određenim kategorijama lica (na primer službenom licu, ili u vezi sa vršenjem javne funkcije), kada se goni po službenoj dužnosti. S obzirom da je za privatnu tužbu potrebna aktivnost samog oštećenog, a ne javnog tužilaštva, i da postoji mogućnost mirenja stranaka, odnosno povlačenja privatne tužbe, izuzetno preporučujem da odmah angažujete advokata koji će proceniti realne šanse odbrane na osnovu tačnog sadržaja poruka i konteksta u kome su poslate, kao i mogućnost da se sa bivšim partnerom postigne vansudsko poravnanje, na primer regulisanje pitanja duga koji je bio uzrok svađe, uz izvinjenje, što bi moglo dovesti do povlačenja privatne tužbe i okončanja postupka bez osude.