Alimentacija u Srbiji 2025

Alimentacija (izdržavanje deteta) predstavlja jednu od temeljnih obaveza roditelja prema maloletnoj deci ili deci koja se nalaze na redovnom školovanju. U Srbiji se ova pravna oblast kontinuirano razvija i usklađuje sa međunarodnim konvencijama, standardima Evropske unije i potrebama društva. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj parnica za alimentaciju povećao se za oko 18% u periodu od 2020. do 2024. godine. To ukazuje da sve više roditelja traži zaštitu svojih ili dečjih prava putem sudova, centara za socijalni rad i drugih nadležnih organa.

Godina 2025. donosi nove izmene u zakonima, intenzivnije sudske procedure i nove mehanizme za efikasnije izvršenje sudskih odluka o alimentaciji. Pored toga, značajan je i uporedni prikaz regulative iz država u okruženju i šireg međunarodnog konteksta, kako bi se Srbija dodatno uskladila sa najboljim praksama i pružila bolju zaštitu dece.

U nastavku sledi detaljna analiza pravnih mehanizama za utvrđivanje i naplatu alimentacije, uporedni prikaz sa drugim zemljama i osvrt na glavne izazove u Srbiji po pitanju izvršenja sudskih odluka.

 

I. Pravni mehanizmi za utvrđivanje i naplatu alimentacije

1. Porodični zakon – osnovni okvir

Glavni propis koji uređuje pitanja alimentacije (izdržavanja dece, ali i supružnika u određenim situacijama) jeste Porodični zakon (Sl. glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011, 6/2015, 11/2021, 86/2023). Najvažniji aspekti koje ovaj zakon reguliše su:

Obaveza izdržavanja maloletne dece – roditelj koji ne živi sa detetom dužan je da obezbedi alimentaciju srazmerno svojim mogućnostima i potrebama deteta.

Kriterijumi za određivanje visine alimentacije – finansijsko stanje roditelja, posebne potrebe deteta (zdravstvene, edukativne, itd.), prethodni životni standard i sl.

Starosna granica – obaveza izdržavanja traje do punoletstva deteta (18 godina), a može se produžiti i do završetka redovnog školovanja (uglavnom 26. godina) ako je dete redovni student ili učenik.

Sudski postupak – utvrđuje se visina alimentacije kada roditelji ne mogu da se dogovore ili se dogovor ne poštuje.

Privremene mere – sud može odrediti privremenu meru izdržavanja dok se čeka pravnosnažna presuda, kako bi se zaštitili interesi deteta.

U praksi, kada jedan roditelj – obično otac, mada ima i suprotnih slučajeva – ne ispunjava dobrovoljno svoju obavezu, drugi roditelj (ili staratelj) može pokrenuti tužbu za alimentaciju pred nadležnim osnovnim sudom. Sud procenjuje potrebnu visinu alimentacije na osnovu dokaza o prihodima, imovini i potrebama deteta.

2. Zakon o izvršenju i obezbeđenju

Za samu naplatu alimentacije ključan je i Zakon o izvršenju i obezbeđenju (Sl. glasnik RS, br. 106/2015, 106/2016, 113/2017, 54/2019, 9/2021, 53/2023), koji predviđa različite mehanizme izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka ili sporazuma:

Administrativna zabrana na zaradu ili penziju dužnika.

Plenidba pokretne imovine (automobil, nameštaj, umetničke slike) ili nepokretnosti (stan, kuća), ako dužnik ima vrednu imovinu.

Blokada bankovnih računa i prinudna naplata novčanih sredstava.

Ukoliko dužnik nema redovna primanja ili imovinu, postupak izvršenja može postati veoma složen, što naročito ugrožava decu koja zavise od redovne isplate. Zato zakon predviđa i mogućnost da se dužniku izrekne novčana kazna ili zatvorska kazna (u izuzetnim situacijama), ukoliko se utvrdi da namerno izbegava ispunjavanje obaveza.

3. Centri za socijalni rad i medijacija

Centri za socijalni rad igraju značajnu ulogu u postupcima razvoda, vršenja roditeljskog prava i obezbeđivanja alimentacije:

Pružaju savete i podršku roditeljima, uključujući i predloge za mirno rešenje spora.

Sastavljaju izveštaje o socijalnom, porodičnom i materijalnom statusu roditelja i deteta, koje sud koristi pri donošenju odluke.

Medijacija, iako u praksi još uvek ne tako često korišćena kao u klasičnim građanskim sporovima ili radnim sporovima, postepeno zauzima mesto i u porodičnim predmetima. Ona omogućava brži i jeftiniji sporazum o alimentaciji bez dugog i stresnog sudskog procesa. Ipak, ako je odnos roditelja konfliktan ili ako jedan roditelj ne želi saradnju, medijacija teško može uspeti, pa se postupak uglavnom vraća na sud.

4. Državni alimentacioni fond?

Pitanje državnog alimentacionog fonda u Srbiji se godinama unazad pojavljuje u javnoj raspravi, ali do 2025. godine još uvek nije uspostavljen centralizovan sistem državnih isplata alimentacije. U nekim zemljama regiona (npr. Slovenija) ili Evropske unije (Nemačka, Austrija) postoje posebni državni fondovi koji privremeno isplaćuju alimentaciju deci ukoliko dužnik ne plaća, a zatim država te sume regresno potražuje od dužnika.

Iako je u Srbiji nekoliko puta najavljivan predlog zakona koji bi uveo sličan mehanizam, on do danas nije usvojen u Narodnoj skupštini. Razlog za to su pre svega finansijske projekcije i fiskalni troškovi koje bi fond zahtevao, ali i nedovoljna politička saglasnost. Ipak, tema se često nalazi u programu rada Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, pa ostaje nada da će se u narednom periodu naći održivo rešenje.

II. Komparativni pregled (Srbija i druge države)

1. Region Zapadnog Balkana

Hrvatska: Ima sličan pravni sistem i Porodični zakon, ali postoji državna naknada za izdržavanje deteta ukoliko obavezu ne ispunjava dužnik. Nadležno ministarstvo potom potražuje dug od dužnika.

Bosna i Hercegovina: Slična rešenja kao u Srbiji, s tim što se u Federaciji BiH i Republici Srpskoj javljaju razlike u visini minimalne alimentacije i postupcima izvršenja (zbog postojanja entitetskih zakona). Dodatno, stopa neplaćanja je visoka, prelazi i 40% u nekim kantonima.

Crna Gora: Takođe nema državni fond za alimentaciju. Međutim, novim Zakonom o socijalnoj i dečjoj zaštiti uvedene su novčane kazne i mogućnost kratkotrajnog zatvaranja roditelja koji ne ispunjava obavezu izdržavanja deteta (po ugledu na Srbiju).

2. Evropska unija

Nemačka: Ima razvijen sistem “Unterhaltsvorschuss” – država isplaćuje unapred alimentaciju deci do 18. godine u slučaju da roditelj-dužnik ne plaća, a zatim potražuje povraćaj sredstava. Na ovaj način se sprečava ugrožavanje detetovog interesa.

Francuska: Postoji Agencija za naplatu alimentacije (ARIPA), koja posreduje između roditelja i državnih organa. Kada jedan roditelj ne plaća, agencija je ovlašćena da sprovodi izvršenje direktno na plati dužnika ili drugim izvorima prihoda.

Španija: Slično francuskom sistemu, postoji specijalna jedinica (Fondo de Garantía del Pago de Alimentos) koja dodeljuje minimalnu mesečnu naknadu, a zatim potražuje dug od roditelja koji je u obavezi da plaća alimentaciju.

Iz ovih primera je vidljivo da u EU postoji tendencija da se zaštiti dete momentalnom isplatom alimentacije putem državnih ili poludržavnih tela, dok država posle preuzima rizik i troškove pronalaženja i naplate od dužnika.

3. Međunarodne konvencije i sporazumi

Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i Haške konvencije o međunarodnom ostvarivanju potraživanja izdržavanja dece. Ovi dokumenti obavezuju državu da:

Omogući efikasan pravni put za ustanovljavanje i naplatu alimentacije.

Učestvuje u saradnji sa drugim državama za pronalaženje roditelja-dužnika koji žive u inostranstvu.

Sprovodi brzo izvršenje odluka donetih u drugim zemljama (uz poštovanje postupka priznanja stranih sudskih odluka).

U praksi, ostvarivanje međunarodne saradnje može biti sporo zbog administrativnih prepreka, ali je broj pozitivno rešenih predmeta u porastu, naročito nakon 2023. godine, kada su pojednostavljene procedure dopisivanja i razmene podataka između nadležnih ministarstava i sudova država-ugovornica.

III. Problemi u izvršenju odluka o alimentaciji u Srbiji

1. Nedostatak stalnih primanja dužnika

Jedan od najvećih problema u praksi jeste situacija kada roditelj-dužnik nema prijavljenu zaradu ili posluje u sivoj ekonomiji. Čak i ako sud utvrdi visinu alimentacije, izvršitelji nailaze na poteškoće u pronalaženju imovine ili zvaničnih računa s kojih bi se mogla vršiti prinudna naplata. Ovo posebno dolazi do izražaja kod samozaposlenih lica ili onih koji rade na crno.

2. Odugovlačenje sudskih postupaka

Iako su zakonske procedure pooštrene izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2023. godine, još uvek se dešava da:

Dužnici koriste različite pravne lekove (žalbe, prigovore, zahteve za odlaganje) kako bi prolongirali izvršenje.

Postupci traju po nekoliko godina, što direktno utiče na standard i život deteta.

Prema dostupnim informacijama iz 2024. godine, prosečno vreme da se pravnosnažna presuda o alimentaciji u potpunosti izvrši iznosi oko 14 meseci. Ovaj period se, iako je smanjen u odnosu na ranijih 20 meseci (2018–2020), i dalje smatra dugim.

3. Neadekvatne kazne i retka primena zatvorskih kazni

Zakon formalno predviđa prekršajnu ili krivičnu odgovornost za neplaćanje alimentacije – član 195. Krivičnog zakonika propisuje kaznu do dve godine zatvora za roditelja koji izbegava plaćanje izdržavanja. Ipak, istraživanja pokazuju da su zatvorske kazne u praksi relativno retke, a sudije se češće odlučuju za uslovne osude ili novčane kazne. Razlog je u tome što se zatvorska kazna posmatra kao krajnje rešenje koje dodatno može onemogućiti dužnika da zaradi i plati dug. Međutim, iz ugla poverilaca (roditelja i dece), to može izgledati kao nedovoljno delotvorno sredstvo prisile.

4. Nedostatak informacionog sistema

Još uvek ne postoji jedinstvena elektronska baza podataka koja bi povezala sve relevantne institucije: sudove, centre za socijalni rad, javne izvršitelje i ministarstva. Zbog toga se informacije o promenama adrese dužnika, njegovim prihodima ili imovini često gube ili kasno ažuriraju. Vlada Srbije je 2024. godine najavila novi informacioni sistem “e-Porodica”, koji bi do kraja 2025. trebalo da poveže matične knjige, poreske evidencije i sudsku bazu, ali projekat još uvek nije završen.

IV. Novine u zakonodavstvu i praksi 2025.

1. Izmene i dopune Porodičnog zakona

Početkom 2025. stupile su na snagu izmene i dopune Porodičnog zakona, kojima se dodatno:

Precizira način utvrđivanja visine alimentacije – uvedena je formula koja uzima u obzir mesečne prihode dužnika, osnovne životne troškove deteta i eventualnu neophodnu dodatnu podršku (zbog bolesti, invaliditeta ili posebnih talenata).

Ograničava mogućnost snižavanja iznosa alimentacije – roditelj-dužnik sada mora pružiti detaljnije dokaze da je došlo do trajnog i značajnog pogoršanja njegovih finansijskih prilika (npr. trajni gubitak posla, teška bolest).

Ubrzava prelazak na izvršenje – ako roditelj ne plati alimentaciju duže od dva meseca uzastopno, drugi roditelj može odmah podneti predlog za izvršenje, bez čekanja na dodatnu presudu.

2. Jačanje uloge javnih izvršitelja

Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2023. data su šira ovlašćenja javnim izvršiteljima:

Mogućnost direktnog pristupa bazama bankarskih računa, Poreske uprave i nacionalne službe za zapošljavanje.

Brža procedura za zaplenu pokretnih stvari, posebno automobila i luksuznih dobara.

Veća saradnja sa Agencijom za privredne registre, koja omogućava proveru osnivačkih prava dužnika u preduzećima i udruženjima.

U prvoj polovini 2025. zabeležen je porast broja uspešnih izvršenja alimentacionih potraživanja za oko 25% u odnosu na isti period 2024. godine, upravo zahvaljujući ubrzanom pristupu informacijama i proširenim ovlašćenjima izvršitelja.

3. Međunarodna saradnja i “e-razmena” podataka

U sferi međunarodne naplate alimentacije, uspostavljen je sistem elektronske razmene podataka sa državama potpisnicama Haške konvencije o međunarodnom ostvarivanju potraživanja izdržavanja dece. Na taj način:

Sudovi i ministarstva mogu brže da identifikuju gde se dužnik nalazi i da li je zaposlen.

Može se zatražiti priznavanje srpske presude u inostranstvu ili strane presude u Srbiji skoro bez papirne dokumentacije, isključivo elektronskim putem.

Prema izveštaju Ministarstva pravde, do avgusta 2025. registrovano je preko 300 uspešnih slučajeva prekogranične naplate alimentacije, što je dvostruko više nego 2023. godine.

V. Statistika i primeri iz prakse

Prosečna mesečna alimentacija prema sudskim odlukama u Srbiji iznosi oko 15.000–20.000 RSD po detetu u urbanim sredinama (Beograd, Novi Sad), dok je u manjim mestima ili selima nešto niža (8.000–12.000 RSD).

Prosečno trajanje parničnog postupka za utvrđivanje alimentacije smanjilo se sa 9 meseci (2020–2023) na oko 6 meseci u 2024–2025, zahvaljujući ubrzanju sudskih procedura.

Veličina duga: U nekim slučajevima, dug po osnovu neplaćenih alimentacija dostiže i nekoliko miliona dinara kada roditelj godinama izbegava plaćanje.

Primer: Majka iz Niša uspela je 2024. da posle dve godine dođe do pravnosnažne presude o alimentaciji za dvoje dece. Dužnik (bivši suprug) je u međuvremenu otvorio agenciju u drugom gradu i nije imao prijavljenu zaradu. Tek nakon angažovanja javnog izvršitelja i pronalaženja njegova dva poslovna računa, naplaćen je dug od oko 650.000 RSD, a mesečne rate su zatim uredno počele da se odbijaju od kompanijskih prihoda.

Primer: U Beogradu je slučaj oca koji je radio u inostranstvu, a dugovao je alimentaciju za troje dece. Zahvaljujući saradnji srpskog i austrijskog suda (gde je otac formalno zaposlen), alimentacija je počela da se skida direktno sa njegove plate. Pre toga je više od 4 godine izbegavao kontakt i odbijao da plati ukupan dug.

VI. Saveti za roditelje i buduće stranke u postupku

Sačuvajte svu dokumentaciju: Ugovor o radu dužnika, izvode iz banaka, poruke, elektronsku prepisku ili bilo koji dokaz o prihodima dužnika. Sud i izvršitelj će na osnovu tih dokaza moći da utvrde realne finansijske mogućnosti.

Kontaktirajte centar za socijalni rad: Oni mogu pomoći oko posredovanja, prikupljanja dokaza i pisanja izveštaja za sud.

Ne odlažite podnošenje tužbe: Ako roditelj već duži period ne plaća alimentaciju, odmah pokrenite postupak za sudsko utvrđivanje ili izvršenje već postojeće odluke, jer se dug “gomila” i može doći do zastare potraživanja za neke ranije rate (u praksi se najčešće može potraživati do 3 godine unazad).

Razmotrite medijaciju: Ako odnosi nisu previše narušeni, medijacija može biti brži i jeftiniji put do sporazuma. Sporazum overen kod suda ima snagu izvršne isprave.

Obratite pažnju na međunarodne okolnosti: Ako dužnik živi u inostranstvu, upoznajte se sa procedurama Haške konvencije ili bilateralnim sporazumima Srbije i te države. To će ubrzati priznavanje presude i olakšati naplatu.

VII. Potencijalna rešenja i buduće perspektive

Uspostavljanje Alimentacionog fonda: Uprkos finansijskim preprekama, ponovno se vode rasprave o uvođenju državnog tela koje bi isplaćivalo alimentaciju deci i kasnije naplaćivalo dug od roditelja-dužnika. Ako se politička volja poveća i budžet to dozvoli, fond bi mogao zaživeti do kraja decenije.

Pojačana kontrola neformalnih prihoda: Preko Poreske uprave i posebnih inspekcija država može efikasnije kontrolisati rad “na crno” i neformalna primanja, što bi smanjilo mogućnost skrivanja prihoda za roditelja koji treba da plaća alimentaciju.

Digitalna transformacija: Završetak projekta “e-Porodica” i integracija svih relevantnih baza podataka drastično bi ubrzali pronalaženje imovine dužnika i dodelu mere izvršenja. Ovakav sistem bi mogao da skrati vreme izvršnog postupka i do 50%.

Obuka sudija i izvršitelja: Kontinuirane obuke na temu porodičnog prava, međunarodnih propisa i tehnika medijacije mogu dovesti do bržih i kvalitetnijih odluka. Veća stručnost u ovoj oblasti znači manji broj žalbi i prigovora.

Podizanje svesti u društvu: Kampanje koje ukazuju na to da je alimentacija prava deteta, a ne “milost” ili “dodatak”, doprinele bi promeni svesti i smanjenju broja neizmirenih alimentacija. Važno je istaći da je uvek u fokusu zaštita najboljeg interesa deteta.

VIII. Zaključak

Alimentacija u Srbiji 2025. godine i dalje predstavlja izazov za sudove, roditelje, ali pre svega za decu koja zavise od stabilnog i redovnog izdržavanja. Iako postoje pozitivni pomaci – ubrzanje sudskog postupka, šira ovlašćenja javnih izvršitelja i uspostavljanje efikasnijih mehanizama međunarodne saradnje – mnogi problemi ostaju nerešeni. Visoka stopa sive ekonomije, nedostatak državnog fonda za alimentaciju i često dugotrajni sudski postupci dovode do toga da i danas određeni broj dece ne dobija alimentaciju redovno ili je ne dobija uopšte.

Uporedni prikaz sa zemljama u regionu i Evropskoj uniji pokazuje da postoje modeli (državni fondovi, specijalizovane agencije za naplatu) koji mogu znatno da unaprede situaciju u Srbiji. Međutim, njihova implementacija zahteva finansijsku stabilnost i političku volju. Na nivou zakona, izvesno je da će se i u narednom periodu raditi na daljoj harmonizaciji sa evropskim standardima i unapređivanju digitalnih servisa kako bi se olakšalo praćenje i naplata dugova po osnovu alimentacije.

Za roditelje koji se nalaze u ovakvim postupcima, ključno je da reaguju na vreme, obezbede adekvatnu dokumentaciju i po mogućstvu potraže stručnu pomoć advokata, centara za socijalni rad ili medijatora. Krajnji cilj celokupnog sistema jeste zaštita interesa deteta i obezbeđivanje stabilnih uslova za njegov razvoj, što je ujedno i najjači argument za dalje unapređenje pravnog okvira i mehanizama izvršenja odluka o alimentaciji.